Koja je razlika između prebiotika i probiotika?
Probiotici su žive korisne bakterije koje unosimo u organizam, dok su prebiotici nesvarljiva vlakna koja hrane te bakterije. Dakle, ključna razlika je u njihovoj ulozi – jedni dodaju bakterije, drugi ih podstiču da rastu, a najbolje dejstvo imaju zajedno.
Sigurno ste se zbog sličnog imena, kao mnogi pitali da li su jedno te isto, pa da rešimo dilemu i da ih zajedno bolje upoznamo.
Razlika između prebiotika i probiotika često deluje zbunjujuće jer se ovi termini gotovo uvek pominju zajedno. Ipak, njihova uloga u organizmu je različita i upravo u toj razlici leži ključ koji nam je potreban kako bismo otvorili vrata znanja i bolje razumeli zdravlja creva i mikrobioma.
Šta je prebiotik, a šta probiotik?
Probiotici su živi mikroorganizmi koji, kada se unesu u adekvatnim količinama, mogu da imaju povoljan efekat na zdravlje. Ova definicija potiče od Svetske zdravstvene organizacije i Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija, i predstavlja standard u savremenoj medicini. Najčešće se radi o bakterijama iz rodova Lactobacillus i Bifidobacterium, koje se prirodno nalaze u fermentisanoj hrani kao što su:
- jogurt
- kefir
- kiseli kupus.
Za razliku od njih, prebiotici nisu živi organizmi. To su specifične vrste vlakana i supstrata koje ljudski organizam ne može da svari, ali koje selektivno podstiču rast i aktivnost korisnih bakterija u crevima. U ovu grupu spadaju jedinjenja poput inulina, fruktooligosaharida i galaktooligosaharida, koja se nalaze u namirnicama kao što su:
- beli luk
- banana
- mahunarke
- integralne žitarice
Dakle, najjednostavnije rečeno, probiotici su žive korisne bakterije koje unosimo u organizam, dok su prebiotici nesvarljiva vlakna koja služe kao hrana tim bakterijama. Zbog toga se ne posmatraju kao suprotni, već kao komplementarni faktori koji zajedno utiču na ravnotežu crevne mikrobiote.
Drugim rečima, dok probiotici „donose“ dobre bakterije u organizam, prebiotici stvaraju uslove da te bakterije opstanu i funkcionišu.
Kakva je razlika između prebiotika i probiotika?
Iako oba imaju pozitivan efekat na zdravlje, njihova funkcija je različita. Probiotici deluju tako što direktno utiču na sastav mikrobioma – unose nove mikroorganizme u digestivni trakt. Njihov efekat može biti brz, ali često zavisi od konkretnog soja bakterije i može biti prolazan.
Prebiotici, s druge strane, ne menjaju mikrobiom direktno, već utiču na njegovu strukturu dugoročno. Oni hrane postojeće korisne bakterije i podstiču njihovo umnožavanje, čime se prirodno poboljšava ravnoteža mikrobiote. Zbog toga se njihov efekat razvija sporije, ali je često stabilniji i dugotrajniji.
U savremenim istraživanjima naglašava se da nijedan od ova dva pristupa nije „bolji“ sam za sebe, kao i da njihov pun potencijal dolazi do izražaja tek kada deluju zajedno.
Probiotici, prebiotici i mikrobiom – kako su povezani?
Mikrobiom predstavlja složenu zajednicu mikroorganizama koji žive u našem organizmu, prvenstveno u crevima. Ovaj sistem ima daleko širi značaj nego što se ranije mislilo i utiče ne samo na varenje, već i na imunitet, metabolizam i čak funkciju nervnog sistema.
Prebiotici i probiotici imaju ključnu ulogu u održavanju ravnoteže mikrobioma. Probiotici dopunjuju populaciju korisnih bakterija, dok prebiotici obezbeđuju uslove za njihov rast i aktivnost. Kada bakterije razgrađuju prebiotike, nastaju takozvane kratkolančane masne kiseline (SCFA), koje imaju antiinflamatorno dejstvo, jačaju crevnu barijeru i doprinose opštem zdravlju organizma.
Ovaj mehanizam je jedan od najvažnijih razloga zašto se ishrana bogata vlaknima danas smatra osnovom zdravog mikrobioma.
Da li piti prebiotik i probiotik zajedno?
U mnogim slučajevima kombinovanje prebiotika i probiotika može da ima dodatni benefit. Ova kombinacija naziva se sinbiotik i zasniva se na ideji da prebiotici povećavaju šanse da probiotske bakterije prežive i ostvare svoj efekat u crevima.
Takav pristup može da bude koristan nakon terapije antibioticima, kod problema sa varenjem ili u situacijama kada postoji disbalans mikrobioma. Ipak, važno je naglasiti da suplementacija nije uvek neophodna. Sve više stručnih preporuka naglašava da pravilna i raznovrsna ishrana, bogata vlaknima i fermentisanom hranom, može da ima jednak ili čak bolji efekat na duže staze.
Moje lično iskustvo je da, kada sam u svoju ishranu uključila više raznovrsnih namirnica, među kojima je akcenat bio na unosu vlakana i namirnicama koje bakterije u mojim crevima vole, mnogo bolje sam se osećala u svom telu, dok se osećaj nadutosti izgubio.
Kada koristiti prebiotike, a kada probiotike?
Izbor između prebiotika i probiotika zavisi od cilja. Prebiotici su pogodniji kada je cilj dugoročno poboljšanje mikrobioma i podrška zdravlju creva kroz ishranu. Oni su posebno korisni za povećanje raznovrsnosti bakterija i stabilizaciju crevne sredine.
Probiotici su, s druge strane, korisniji u situacijama kada je potrebno brzo reagovati – na primer nakon uzimanja antibiotika ili kod akutnih digestivnih tegoba. U tim slučajevima ciljano unošenje određenih bakterijskih sojeva može da pomogne u bržem uspostavljanju ravnoteže.
Važno je da imate na umu da efekat probiotika zavisi od tačno određenog soja bakterije, zbog čega nisu svi proizvodi jednako efikasni.
Razlika između prebiotika i probiotika je jednostavna, ali značajna. Probiotici predstavljaju žive korisne bakterije koje unosimo u organizam, dok su prebiotici vlakna koja služe kao njihova hrana. Njihovo zajedničko delovanje ima ključnu ulogu u očuvanju zdravog mikrobioma, a samim tim i celokupnog zdravlja.
U praksi, najbolji pristup najčešće nije to da se oslanjate na suplemente, već da kombinujete raznovrsnu ishrane bogatu vlaknima, kao i u svoj jelovnik na dnevnom nivou unosite fermentisane namirnice.
Takav način života podržaće prirodnu ravnotežu mikrobioma, a samim tim i dugoročno doprineti zdravlju čitavog tela.
Autor: Tamara Kaplarević, MSc molekularni biolog i fiziolog, specijalista farmacije
Napomena: Zabranjeno je svako kopiranje teksta ili dela teksta bez navođenja autora i linkovanja ka izvoru – healthcontent.rs. Sadržaj je autorski i zaštićen.
