Šta su antibiotici, kako deluju, da li su štetni i kada ih koristiti?

Antibiotici su za mnoge od nas “ozbiljni lekovi“ – oni koje uzimamo sa dozom straha, ali i sa velikim očekivanjima. Nekad ih pamtimo kao spas koji nas je “digao na noge za dva dana“, a nekad kao terapiju koja je donela umor, stomačne tegobe ili osećaj da se telo dugo oporavlja.

Iz mog ugla, kao nekoga ko dolazi iz molekularne biologije i farmacije, antibiotici su jedan od najvećih medicinskih pomaka u istoriji – ali i jedan od najčešće pogrešno korišćenih lekova danas.

Upravo zato je važno da razumemo šta su antibiotici, kako deluju i kada nam zaista pomažu, a kada mogu napraviti više štete nego koristi.

Šta su antibiotici?

Antibiotici su lekovi koji se koriste za lečenje bakterijskih infekcija. Njihova osnovna uloga je da:

• ubiju bakterije ili
• spreče njihovo razmnožavanje

Važno je da odmah naglasimo i opovrgnemo jednu od najčešćih zabluda – antibiotici ne deluju na viruse. Prehlada, grip, većina upala grla i virusne respiratorne infekcije – ne zahtevaju antibiotsku terapiju, visoka temperatura može biti i od virusne i od bakterijske infekcije.

Koje vrste antibiotika postoje?

Ne postoji jedan antibiotik koji deluje na sve bakterije. Različite bakterije imaju različitu građu i mehanizme preživljavanja, pa je i terapija prilagođena tom uzročniku.

U kliničkoj praksi najčešće se koriste sledeće grupe antibiotika:

• Penicilini – često prvi izbor kod blažih bakterijskih infekcija, naročito respiratornih
• Cefalosporini – slični penicilinima, ali sa širim spektrom delovanja
• Makrolidi – često se propisuju kod infekcija disajnih puteva i kod alergije na penicilin
• Tetraciklini – koriste se kod određenih bakterija i specifičnih indikacija
• Fluorohinoloni – jaki antibiotici, rezervisani za ozbiljnije i komplikovane infekcije

Pitate se koji antibiotik je najbolji? Izbor zavisi od više faktora – mesta infekcije, kliničke slike, starosti pacijenta, prisustva hroničnih bolesti, ali i lokalne učestalosti rezistentnih bakterija.

Kako deluju antibiotici?

Antibiotici deluju tako što ciljaju procese koji su ključni za opstanak bakterijske ćelije. Ono što ih čini efikasnim jeste činjenica da bakterijske ćelije imaju strukture koje ljudske ćelije nemaju, pa antibiotici mogu biti relativno selektivni.

Najčešći mehanizmi delovanja antibiotika uključuju:

• razaranje ćelijskog zida bakterije
• blokiranje sinteze proteina potrebnih za rast i razmnožavanje
• ometanje umnožavanja bakterijske DNK

Zbog toga antibiotici mogu zaustaviti infekciju, ali samo ako su pravilno izabrani i ukoiko ih uzimamo dovoljno dugo.

Nakon koliko vremena počinju delovati antibiotici?

Ovo pitanje mnogi postavljaju i čude se kako “ne deluje” čim smo ga popili. Istina je da antibiotici ne deluju trenutno. Iako se često očekuje brzo poboljšanje, realnost je nešto drugačija.

U većini slučajeva:

• prvi znaci poboljšanja javljaju se nakon 24 do 72 sata
• potpuni terapijski efekat postiže se tek nakon nekoliko dana redovne upotrebe.

Važno je da znamo da povlačenje simptoma ne znači da su sve bakterije eliminisane. Prekid terapije u tom trenutku može da dovede do povratka infekcije i razvoja rezistentnih sojeva bakterija i da time sebi napravimo više štete nego koristi.

Da li se antibiotici piju pre ili posle jela?

Način uzimanja antibiotika zavisi od samog leka. Neki antibiotici se bolje apsorbuju na prazan stomak, dok se drugi preporučuju uz obrok kako bi se smanjile neželjene gastrointestinalne reakcije.

Zato je važno:

• da pažljivo pročitate uputstvo leka
• sledite savet lekara ili farmaceuta
• ne menjate način uzimanja “na svoju ruku“.

Imajte u vidu da pravilna apsorpcija leka direktno utiče na to koliko će da deluje i da bude efikasan.

Najčešće greške kada pijemo antibiotike

Većina problema sa antibioticima ne nastaje zbog samog leka, već zbog načina njegove upotrebe. Jedna od najvećih grešaka je što prekidamo terapiju čim se simptomi povuku, iako bakterije tada još mogu biti prisutne.

Najčešće greške su:

• prekid terapije pre propisanog vremena
• preskakanje doza ili neredovno uzimanje
• uzimanje antibiotika bez saveta lekara
• čuvanje ostatka antibiotika “za sledeći put“
• korišćenje antibiotika kod virusnih infekcija

Ovakvo ponašanje direktno doprinosi razvoju antibiotske rezistencije, koja predstavlja jedan od najvećih izazova savremene medicine.

Antibiotska rezistencija – pogrešna upotreba je ozbiljan problem

Antibiotska rezistencija nastaje kada bakterije razviju sposobnost da prežive dejstvo antibiotika koji ih je ranije uspešno uništavao.

Drugim rečima, bakterije se prilagođavaju, menjaju svoje mehanizme odbrane i postaju otporne na lekove koji su nekada bili efikasni.

Najvažnije je da razumemo da rezistencija ne nastaje u telu čoveka, već u bakterijama. Međutim, način na koji ljudi koriste antibiotike direktno utiče na to koliko brzo i koliko često se rezistentni sojevi razvijaju.

Pogrešna i prekomerna upotreba antibiotika stvara idealne uslove da prežive upravo one bakterije koje su najotpornije. One se zatim razmnožavaju i mogu se preneti na druge ljude, što znači da rezistencija nije samo individualni, već i javnozdravstveni problem.

Najčešći faktori koji doprinose razvoju antibiotske rezistencije su:

• uzimanje antibiotika kada nisu potrebni (npr. kod virusnih infekcija)
• prekidanje terapije pre propisanog vremena
• preskakanje doza ili nepravilno uzimanje
• korišćenje antibiotika iz prethodnih terapija.

Kada bakterije postanu rezistentne, infekcije koje su ranije bile lako izlečive mogu da postanu dugotrajnije, teže za lečenje i da zahtevaju jače antibiotike, često sa više neželjenih efekata. U nekim slučajevima, terapijske mogućnosti postaju veoma ograničene.

Svetske zdravstvene organizacije već godinama upozoravaju da je antibiotska rezistencija jedan od najvećih izazova savremene medicine.

Ukoliko se trend ne promeni, postoji realna opasnost da u budućnosti ostanemo bez efikasnih lekova za infekcije koje danas smatramo rutinskim.

• uzimanje antibiotika isključivo uz preporuku lekara,
• poštovanje propisane doze i trajanja terapije,
• razumevanje da antibiotik nije “lek za sve“.

Antibiotici za virusne infekcije – zašto ne deluju?

Virusi i bakterije su potpuno različiti mikroorganizmi. Antibiotici ciljaju strukture koje virusi nemaju, zbog čega:

• ne mogu „ubiti“ virus,
• ne skraćuju trajanje virusne infekcije
• ne sprečavaju komplikacije virusnih bolesti.

Kod virusnih infekcija terapija je usmerena na ublažavanje simptoma i podršku organizmu dok imuni sistem sam ne eliminiše virus.

Da li su antibiotici štetni?

Antibiotici nisu štetni, ali njihova nepravilna ili prekomerna upotreba može imati neželjene posledice.

Najčešće se to odnosi na narušavanje ravnoteže mikroorganizama u organizmu, posebno u digestivnom sistemu.

Moguće neželjene posledice uključuju:

• mučninu, dijareju i stomačne tegobe
• narušavanje crevne mikrobiote
• pojavu gljivičnih infekcija
• razvoj rezistentnih bakterija

Zbog toga se antibiotici koriste samo onda kada postoji jasna medicinska indikacija i u trajanju koje je propisano.

Antibiotici i probiotici – da li ih treba uzimati zajedno?

Jedno od najčešćih pitanja kada se uvede antibiotska terapija jeste da li uz antibiotik treba uzimati i probiotike. Kratak odgovor je – da, u većini slučajeva to ima smisla, ali uz nekoliko važnih napomena.

Antibiotici, pored bakterija koje izazivaju infekciju, često deluju i na “dobre“ bakterije u crevima. Ova neravnoteža u crevnoj mikrobioti može dovesti do:

• dijareje povezane sa antibioticima
• nadimanja i nelagodnosti u stomaku
• smanjenog apetita
• većeg rizika od gljivičnih infekcija

Probiotici su preparati koji sadrže žive korisne mikroorganizme i mogu pomoći u očuvanju ili bržem oporavku crevne flore tokom i nakon antibiotske terapije.

Najčešće se preporučuje da se probiotik:

• uzima sa vremenskim razmakom od najmanje 2 sata u odnosu na antibiotik,
• nastavi još 7–14 dana nakon završetka antibiotske terapije,
• bira u skladu sa uzrastom, opštim zdravstvenim stanjem i preporukom farmaceuta ili lekara.

Važno je naglasiti da probiotici nisu obavezni u svakom slučaju, ali kod dugotrajnijih terapija ili kod osoba koje su sklone digestivnim tegobama mogu imati značajnu ulogu u očuvanju ravnoteže organizma.

U svetu brzih saveta i „instant terapija“, antibiotici često stradaju zbog pogrešne upotrebe – ili ih se plašimo više nego što treba, ili ih koristimo olako. Cilj ovakvih tekstova nije da zamene savet lekara, već da pomognu da razumemo zašto nešto pijemo, kako deluje i kada je zaista potrebno.

Zdrav odnos prema antibioticima počinje znanjem, a znanje je uvek najbolja prevencija.

Autor: Tamara Kaplarević, MSc molekularni biolog i fiziolog, SEO Medical & Health Content Writer

Napomena: Zabranjeno je svako kopiranje teksta ili dela teksta bez navođenja autora i linkovanja ka izvoru – healthcontent.rs. Sadržaj je autorski i zaštićen.